ПРВА БАЊАЛУЧКА СЕКСТИНА
Секстина је песнички облик стари
који у ствари постоји од увек
развијала се од земље до земље
тачније: од језика до језика
ноћас се догађа у Бањој Луци
попут чуда којима нема краја.
Фебруарски своде родног краја
враћам ти се – да ли још онај стари
младић однегован у Бањој Луци
тако да такав остане за увек
све се догађа на врху језика
а језик је ипак објава земље.
Колико песника из ове земље
зове и зна од почетка до краја
коб урезану у грану језика
растварају се рукописи стари
и горе јер су горели од увек
ноћас то се збива у Бањој Луци.
По чијој одлуци у Бањој Луци
светли и мрачи се утроба земље
беље од звезде што блуди кроз увек
исту загонетку бескраја-краја
какав се одвија обичај стари
за који језик још нема језика.
Сви језици, опис чистога језика
отисак једног сна у Бањој Луци
којег се сећају тек они стари
стећци шћућурени у крилу земље
црн грумен крви испљунут с краја
у бескрај у то немогућно увек
Човек загледан у могућно увек
замршен је у нитима језика
али сриче своју песму без краја
о Бањој Луци у Бањој Луци
њему су потребна крила од земље
да опет буде онај Икар стари
Стари летачи препознају увек
Земље изван сна и изван Језика
Бањој Луци долећући, пре краја.
ТРИ СОНЕТА
за Милицу Н.
*
Драга М.
гледам у твоје
цртеже и трагам
(Утво је-
динице)
за Оним који те је
кроз спој идеје
и глинице
Очврснуо;
О врч Сну о
-вом ударај,
све докле П-
рви сведок леп
види свуда рај!
**
Хвала и хвала
за сву драж ње-
жну! Од тих вала
пажње
обојене
како се одбранит
а да нас обоје не
веже добра нит
за н
-еки Сан
чија крај-
ност спаја
сјај
с вишком сјаја?
***
Ти прсти, крхке
руке, шта желе
досегнути? Врх ке-
рубински, вреле
Просторе, врелије
од душе која ви-
довито се прелије
у свакој појави
Успутној, чак као
сувишној, али
чији кротки пакао
жестоко пали
Те наше просторе чи
-таве, ропство речи.
Објављивање омогућило Удружење књижевника Републике Српске.