Анђелко Анушић: ЧОВЕК СА ШИБИЦАМА

Анђелко Анушић: ЧОВЕК СА ШИБИЦАМА

У вијеку шибице, родио си се, сине. Ватрени знак чучи ти изнад главњаче. Кад си, на дјечију гротуљицу низао прве ријечи, један човјек по свијету сијао је палидрвца. А кад један сије, и остали исто чине. Онда је други принио суварке. а људи воле ватру. То име је најтоплија успомена из давнина.
Па су многи прискочили, и приносили нарамке. И бљеснуло је. Мој отац, а твој дјед, рекао је: блиснуло. Прождрло све.
Није се више могло разабрати палидрвце од човјека. Суварак од чељадета.
Грдно смо тада погорјели, сине. И сјеме у сјемену, ужгано је. Име наше на кућном прагу, спаљено је.
И ево, до данас, до овог часа, главињамо тамо и онамо, несигурни у своје име. Ми мислимода се тако и тако зовемо. И да смо одатле и одатле. Други поричу:
Не, нисте ви ти који јесте. Ви сте Ти и Ти. И Одатле сте и Одатле.
И од тада по пепелу џаркамо. Прстом и прутићем цртамо своје кругове и крстиће. Као сва дјеца Божја.

Казао је једном отац. Давно.
Сад је то само успомена.
А онда ме је родитељ мој, једном позвао:
„Приђи. Приђи ближе, да ти нешто кажем.”
Принео сам ухо устима од креча.
„Моје истиче. А твоје тек притиче”, рекао је, и наставио, правећи паузе између речи, као да корача по ваздуху:
„Ено, ено… чујем стопе онога који… по земљи сади палидрвца. И… чељадећи суварак за њим ходи. Људи –суварци. Крцкају, чујеш ли? Погорјећемо опет, сине мој… Узми шибицу, и никуд не иди без ње.
Јер, само се шибица шибице боји.”

И блеснуло је. Блиснуло, казао би деда.
Обузело све.
Од палидрвца није се видео човек. Потпала од чељадета.
Било је као у очевој успомени.
А горело је сада.
Узео сам своју шибицу, и побегао некуда. Скрио се у очево сећање.
„Људиии, изгоре нечија кућа!”, викао је усамљен глас.
„Ено… ено се још једна дими!” узвраћала је јека. Или можда други глас.
„Ма јуче плану и Саванова! А блисну и Тешино имање! Срећа, па је све празно. Живог створуљка нема!”
„А чија оно сад гори?”
„Горе, на брду. Погледај!”
„Онога са шибицама у џепу.”
„Аааа… јест, његова! Бог га не убио!”

(из збирке приповиједака ЛЕГЕНДА О В(Ј)ЕТРОМ ВИЈАНИМА)

Објављивање омогућило Удружење књижевника Републике Српске.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *