ОТМИЦА
О, Јудита, госпо моја окрутна,
да ми не стишћеш исувише пест?
Двома на коњу мало је мјеста
у ноћи зимској нетоплој.
Грубо је седло, уско и грбаво,
о ункаш се таре челична одежда
а хладније од челика, од седла тврђе,
госпо, срце је у те.
Шест ноћи у блату рита лежао сам
на тебе да пазио бих ја,
али знај да, Ђурђа ми Светог,
седму ноћ ја спавати мислим!
ВАЛПУРГИЈСКА НОЋ
Драга мајко, вечерас су завијали вјетар и киша.
„Први је мај, дијете драго.”
Драга мајко, громови у брдима се чују.
„Дијете драго, вјештица има горе.”
Драга мајко, не желим их видјети.
„Дијете драго, видјела си их већ.”
Драга мајко, има ли вјештица и у селу нам?
„Оне су још ближе, љубљено моје.”
Драга мајко, чиме оне у планину лете?
„Дијете драго, на диму од ложене кучине.”
Драга мајко, чиме се вјештице играју?
„Дијете драго, оне јашу на дршци од метле.”
Драго мајко, јуче у селу много метли видјех ја.
„Заиста, много вјештица походише нас.”
Драга мајко, јуче се пушило у димњаку.
„Драго дијете, неко је морао палити кучину.”
Драга мајко, ноћас твоје метле било није.
„Мило моје, у Блоксбергу била је она.”
Драга мајко, празан ти је кревет ноћас био.
„Твоја мајка је бдила над Блоксбергом.”
Превела са њемачког:
Елизабета Жерић