30. дах
Велика граница коже,
Богови недорасли!
Чула сам да је жива
Отровна и да не треба
Никако да је проспеш
Кад мериш температуру
А једанпут је било
Толико вруће у грлу
У једној римској соби
Врат ми је поцрвенео
До Београда црни је
Апсинт већ сасвим излапео
Киша се спушта пажљиво
И бљешти као светлости
Три најчешће куполе
Мог домаћег живота
И жедним док се сабирам
Вратићу се у личност
Велико топло не познаје
Улазна врата коже
За њега је све дупља
Оно је само језик
Из тако много делова
Коначних ипак, избројивих
Толико пута изувијан
Мишић који се самеље
Зачас на ситне говоре
Па се са зачином помеша
И тако жив се намаже
На мало хлеба с путером
Ако говориш сувише
Тешко пада на стомак
25. дах
Јуче смо крали сунцокрет
Дуге су руке мајке
А ја сам само жељни
И неуки посматрач
Мармелада за сунчање
Која изгледа јестиво
Која мирише као да
Треба да је пожелиш
Мекано цвета ладолеж
Вијори се под сунцима
Понирања су донела
Нешто налик на мир
1
И сваки пут је исто: уђем у нешто ведро
Посолим седло и трнем. А несигурна мрка цедиљка првог облака не уме да ме простре.
За госте мало јаче штипаљке мало тврђа пластика затегнута у слатке жице
За просте шећерне жиле мало камена мало баште
Зујите мека умирућа чудовишта једино красте не остављајте
Будите застој / црног пуњења песме једног стомака гадљивог на јаву:
Кости стварности већ извађене из киселог меса сна; смрде на припадање
2
И кад сам сањала да имам медведа, и да се порађам, умирем, зубе ми чупају;
Балони лупају зидове и совињони скупљају прашину испод полица
И игле пуне крви затегнуте и глатке светлуцају док кратке ознаке квалитета
Постају параметар будућности, и све у једном дану
Када се преврну страхови, кад свану у очекивања, сан ће бити о сажаљењу у врховима,
За плитка пливања у непријатним загрљајима и изненадна изливања по мени и пред свима
За стид од крупних речи сањаће се одавде потпуно достојанство
И права мера и царство уздржаности, потпуно достојанство
Без ушинућа право буђење и крвна песма и лепо здравство и ведра пребољевања
Потпуно достојанство
У мртвим стварима
ИНТЕРНЕТ-БОСНА
Положите право на ово окно знања
То су ми рекли из интернета док сам се силом будила
У тамној Босни где нисам била богумил нисам била граница
Нисам згазила хладну зелену и нисам читала ништа
О томе нешто онако доста електронски, линковано
У крхком распону пажње
Траже висећи каблови између мене и света мало вештачког светла и беле претње разведрене
Подигнуте ролетне у долазећи памук дана,
Када већ више не можеш ни да кажеш: јутро је, пустите ме, лето је, недеља је
Него баш напротив дан је, зима је, интернет је, и твоје очи су мртве
Заљубљене у ове
Непребројиве табове
Изабране пјесме су из збирки Велико топло (1, 2) и Темељи (3, 4, 5).