Поштовани књигољупци,
Библиотека Атрибут исправља превиде историје књижевности! Овом сензационалистичком уводном реченицом смо само хтјели најавити девети Атрибутов наслов – збирку пјесама Ранка Младеновића Лирски каприси и друге песме. Намјера наше редакције је била да, након Милорада Ј. Митровића, јавности представи рад још једног занемареног српског пјесника и то кроз овај, за сада једини, сачињени избор из његовог пјесничког стваралаштва. Пошто познајемо јачину отклона који читаоци имају спрам мање познатих књижевника и бомбастичних паратекстова, којима се издавачи служе за привлачење пажње купцима, одлучили смо упознати публикум са величином Ранка Младеновића преко његове најпознатије пјесме и одломка из предговора Антонија Симића.
У стиховима је често тематизован сукоб са богом, који је непријатељ људске слободе, у чему се огледа снажан утицај ничеанске филозофије. Песник жели да се ослободи стега закона морала, али и закона тела, земље, речју свих физичких ограничења бића. Бог је џелат који се за својом трпезом гости главом песниковом. Мистицизам ноћи, душе и свемира у једном тренутку захвата и само врховно биће: „А ја осећам тамнога бога / кроз опијене бескраје мирне, / како сав згрчен / од ума свога / хоће сам себе да додирне“. Далекосежна је Младеновићева визија бога који је у истом стању бола и збуњености попут песника, који жели да спозна себе и можда превазиђе своје стање.
Ваљало би нагласити и присуство неоромантичарских елемената попут појачане чулне еротике и узвишености греха, укључености целе природе у грех. Сензуалне, ове песме су пуне бола, плача, дрхтања, но са друге стране нестао је или се делом ублажио ранији песимизам којег замењују екстаза, опијеност свемиром. Песник у свему види мистику, а понајвише у музици која прожима сва бића. Занимљива је последња песма збирке, Велмошка молитва, која од свих песама одудара преусмерењем теме на земљу, романтичарско родољубље и националну митологију, те тако другачија и својим речником и симболиком.
IX
Прелетео сам ноћас себе сâма
са хиљаду скока !
И у заносу док ме дражи тама,
са врелим уснама
прогорео сам оба твоја ока,
музико дубока !
И обесвешћен летим сада шумно
изнад небеса,
ја – звездани козак !
И сву ноћ пијем
звуцима безумно:
звездама душу, а месецу мозак !
Пијане сфере из постељâ будим,
и с ветровима
венчавам их лудим.
И занет звуком, усамљен кроз страву:
Сâм на свом копљу носим своју главу!…
Свој примјерак можете поручити контактирањем издавача на besjeda@blic.net или чланова наше редакције на мејл srpcasopis@gmail.com. Такође, исти наслов ћете ускоро моћи купити у свим боље опремљеним бањолучким књижарама и Антикварници Рамајана. Пунктови у другим градовима биће накнадно назначени.
Циљ ове дуго осмишљаване едиције је био обједињавање онога што се од књижевности и очекује тј. да се искреној читалачкој побуди за спознајом понуди достојна литерарна материја. Иако живимо у вријеме кад највише пажње привлаче клишеирани бестселери (исповијести људи сумњиве прошлости и садашњости те којекаве теорије завјере) ми нисмо себи могли допустити луксуз слијеђења моде. Не рачунајући неекономски поглед на свијет који би сваки човјек од овог заната морао да узгаја, нас је на ову утопијску и, многи ће рећи, старомодну мисао потјерала савјест! Да, савјест! Оно што се данас често губи у колоплету издавачке исплативости и ентузијазма мањине.
Да се не забораве великани који су својим талентом издигли националну али и књижевност уопште до пиједестала умјетности, ову иницијативу сарадника окупљених око СРП-а, часописа за књижевност и умјетност, препознао је као пожртвованост и подржао госн Ненад Новаковић. Резултат наше сарадње је испред Вас: ИП Бесједа из Бања Луке има ново мезимче – Библиотеку Атрибут!
Библиотека Атрибут је осмишљена као едиција посвећена мање познатим остварењима литерарних магова из различитих епоха с којима се жели уложити приговор на вето неумољивог тржишта које је наметнуло читаоцима на увид само најатрактивнија дјела истих. Сходно томе, ова библиотека доносиће, уз заборављене бисере домаћих аутора, пробрана дјела свјетске књижевности од којих ће многа бити и по први пут преведена на наш језик.