Владан Кузмановић: СИЗИГИЈ

Владан Кузмановић: СИЗИГИЈ

Сизигиј

Експериментални комад лингвалног театра са кореографијом, сценски, без чинова

V формација, девојке, двадесетак
Кругови, двадесет
Два лица
Две особе
Пет лица
Кефеј
Дечак, три боксера, џокеј, момци, девојке.

Огледало, столица, цвеће…

Сцене:

Лепеза
Два Лица
Лингвално Огледало
Кефеј
Цвет
А
Сизигиј
Светлост

ЛЕПЕЗА

лепеза лица
(два реда облик V, једно иза другог)
шапат. лица не десној страни шапућу на уво следећег главом окренутом преко десног рамена.
Прва особа љуби другу, друга трећу, када последња добије пољубац, стави главу на лево раме оног испред, сада љубећи са леве стране.

love train

Девојкa, када последња добије пољубац, прелази на леву страну девојке испред себе.
Пољубац сада долази преко левих образа до прве девојке.

Прва девојка својим носом додирује девојку поред себе, преко левог рамена, друга трећу, трећа четврту, итд. до задње у низу, онда задња пребацује главу на десно раме девојке испред, и све девојке исто затим, додирујући се носом са десна до прве девојке.

момак и група девојака.
момак је први нос у реду.
ред са леве стране. момак је прва особа у низу. девојке су остатак низа.
други нос дише дах првог, трећи друге,
четврта од треће итд.

мирисање цвећа

девојке у реду. постројене су једна поред друге. младић прилази,
и мирише девојке, прву, другу,
трећу, четврту…

ДВА ЛИЦА

два лица су осветљена, једно лице поред другог једно је фиксно,
друго правећи изразе. мрак около.

Прва особа говори с пола уста,
шапућући или вичући, док друга истовремено,
прави гримасе, отварајући уста, као да виче,
истезање, али без гласа са различитом
и увек занимљивом динамиком.

“Да ли је могуће?”
“То је стварно и немогуће.”
“Немогуће.”
“Да, немогуће.”

Девојка говори “А” и онда формира облик слова “А”.
Момак говори “И” и пролази испод ногу девојке.

О
“О, ја те волим.”
Руке у слово “О”. Онда спусти руке и загрли око струка.

Момак прави слово “О”.
Онда ставља “О” у предручај. Девојка прилази, сагиње
се и улази у загрљај “О”.

Два лица.
Гримасе без звука. један гори, један миран.
аргументи, бес, доказује. дивља.
друго. изјављује љубав. заљубљено.
гледа према звездама. говори о љубави.
уста са речима песме. израз.
једно гримасом „уа!“ друго гласом „уа!“
једно гримасом, устима: „дивно, волим те.“
друго гласом: „Волим те.“

ЛИНГВАЛНО ОГЛЕДАЛО

Разговор са огледалом.
Двојица и огледало.
Први говори други,
други према огледалу као трећем.
После извесног времена
Други је насапрам огледала и
говори са првим као и са другим
(ван огледала. стварно).

„Ја сам ти“, први ће другом.
„Ја сам ти“, први огледалу.
„Шта смо ми?“, први другом.

„Погледај се!“ Други гледајући одраз
првог, „погледај се!“
„Не разговарам с тобом него са самим собом.“
„И ја. Не разговарам с тобом. „[Одговара]
„Шта смо ми?“, још једно до огледала.
Други мисли, гледајући се у огледало,
Ми смо ја.
Други каже првом: „Ми смо Ја.“
Трећи се приближава и гледа у огледало: „Ми смо – ја?“
„А Ти?“
Други се огледа у огледалу, „Ти?“, „Ти си ја, да, ти си ја.”
Истовремено размишљајући о одразу „ви“ који одражава и „ја“.

“Сви смо ја?“ Пита трећег у огледалу (одраз).
“Ти си ја.“, каже директно првом. (говорећи преко одраза заиста првом)
Затим, показујући свој одраз у огледалу:
„Они (мислећи у огледалу) смо ми (указујући на двојицу ван огледала).”
Не зато што смо нас је двоје, већ зато што нас је четворо.
Мислио сам да нас је троје.
Логично да није.
„Они (показује) не могу постојати за мене.“

Ја сам само у двоје.

Враћају се директној бијекцији. (разговор)
„Ја сам све. Ја сам ти.“ (Интерактивно). „А ја сам он.“ (Оном, Он у огледалу)
Други: „И ја сам ти“ гледајући се у огледало, „ја сам ти“ (први трећем, то јест, другом у огледалу) „И ја сам ти“.
Дакле, “нисте” сви, али Сви смо и Ја сам Све.

[сви сте попут мене.]
Први се приближава огледалу.
„Сви сте попут мене.
Јер ако сте ја, [каже себи у огледалу]
а ако сте он онда сам и ја све. “
[говори себи (ти) у огледалу и (он) одразу
другог у огледалу]

зашто „он“ никада не може у огледало разговарати са „ти“.
зашто се ваше „ти“ никада не може обратити мојем „ти“.
зашто се мој одраз никад не може обратити ваш одраз,
моје „ја“ у огледалу вашем „ја“ у огледалу?

Зашто никада не можемо видети унутар огледала док разговорамо изван огледала један са другим нас?

зашто одраз „ја“ не може да разговара са
одраз „ти“, а ипак „Ја“ могу да разговарам са „Тобом“?

њих двоје се никада не могу окренути на страну, али ја могу,
једни другима у очи, као ја и ти.
јер је он пројекција мене, као и тебе
[мисли се на „ви“, као одраз „ја“

њих двоје никада не могу се погледати и истовремено видети се у очима другог, као ја и ти,
јер је “он” пројекција “ја”, као и “ти”
(мисли се на “ти” као пројекцију “ја”)

Њих двоје не могу никада разговарати директно, у огледалу, зато што су пројекције.
Њих двоје разговарају као “ти” са “ти”.
Дакле “ти” као пројекција “ти за једног,
Разговор “ти” са “он”.
Они разговарају ако ми разговарамо. Зато што су они пројекције “ја”.

полифонија гласова.

само један круг.
круг са радијално уздигнутим челима, од центра
до периферије круга.
затим враћајући чела у нормалан, вертикални положај.

узимају се за руке, подижући их постепено
следећи полифонију!
подижући их до максимума, заједно са подигнутим челом
као да показују моћ, јединствену енергију, Логос.

КЕФЕЈ

док се три младића благо боксују, девојке љубе једна другу [пет или више] и разговорају.

Џокеј разговара са дечаком.
Девојка прескаче конопац.

Девојке размењују лоптице.

Глумац у чизмама седи на аеробик лопти.

Владар седи на столици, прстима додирује десно раме,
десна нога му је постављена испред леве [синтеза кастора и кефеја]

ЦВЕТ

Девојке једна другој мењају каранфил уснама не зубима.

Ако момци узимају каранфиле од девојака, то раде зубима.
Цветови. Један у уху, један у устима.

Група је мешовита. Свако говори свој број, гласно редом.
Затим се враћа девојци и ставља цвет у уста, плешу срећно после.

граф цвет.

Сви су мушкарци са цвећем, чије су дршке у устима.
(држе дршке са зубима)
Све девојке са цвећем у устима у уснама.

Повремено ходају у пару и плешу.

Мушкарци са трегерима и дршкама, девојке са цвећем
у устима, држећи се под лактом и репрезентативно.
Ходају.

Каранфил се даје у руке учесницима који су насумично постављени на позорници. Девојка одбацају дршку и ставља цвет у уста, тако да је окренут према споља, играјући у пару и плешући, човек загризе зубом цвет, узме цвет, игра са неколико других девојака (неке девојке су без цвета у устима), и промени цвет.

А

Полако стају у круг вокализе, са покретима полуспуштених руку, дизањима рамена. Светлост наглашава. Актери дижу најпре главе, просветљују се, затим дижу руке сасвим ка светлу. Испуњавају се… Деапстракција. Крај сцене.

Вокална артикулација.
Лингвистички минимализам. Трајност и квалитет вокала.
А кратко, А дуго, А експлозивно. А дуго, затим експлозивно,
Ооооо? Уууууу!
Еееее? Е!(да) уууу!
О кратко, О дуго, и иначе сви вокали, у једном гласу локутори их изговарају, без покрета руку, истражујући погледима ка левој, десној унутрашној страни сцене.

Девојке стају у круг и говоре „о“, „о“ полако постаје унисон, говоре континуелно
„о“ које се стапа у једно „о“, облик круга, лингвална репрезентација заједништва, лингвални репрезент, друштвени лингвизам, вежбе, група слово.

Паралелно са групом „о“, стоји група младића, група „и“. Изговарају „и“ (дивергентно, различитим висинама и јачинама), младићи су у кругу и у линији, формирајући
облик И. Говоре слово „И“ континуелно у унистон, једно афирмативно, инфлативно „И“. Затим, као да су у дворани, прилазе девојкама из „о“. Девојка каже „о“, момак се искаже „и“, ухвати у руку девојку из круга „о“, одлазе из круга заједно, затим следећи „И“? „О“, под мишку, и ходају срећно разговарајући.
Круг се у низу расформира.

Вежба, дифузија-унисон
Друштво. Испуњени круг. Звучна група. Театар гласа.
Опонашају дифузивну, динамичну буку. Говоре различитим јачином и висинама, наизменично и преклапајући, што ствара буку, затим један по један члан групе се досети и почне да производи унисон, један глас јединственог квалитета, по спољашњем оквиру круга и други прихватају једно, двоје, троје, четворо… не тако брзо, али јединствено. Сада се постепено надјачавају два квалитета звука у процесу актуелизације. (свакако. сонорни енергизам.) и бука и унисон. Бука је енергизам, континуација, процес, иритација, дивергенција, сурпон, оргинализација.
Унисон је субјективизација, кулминација, acme, реализација, активни лиризам. У ексцесу, у гесту сурпониране сонорности, бука се реализује актом, реалност се актуелизује оригиналном активношћу.
Кулминација је екцес сурпона, сурпон је континуална дифузија, или пак звучност ствари.
Бука чини континуелну изложеност ствари. Бука је дифузија чињеница, односно мноштва.
Бука је експоненција реалности за акцију..
Дивергентни гласови и речи (сонанти, консонанти, речи које сами актери бирају), дифузија чињеница, односно, реалности, мноштва, диференције, прогреса, могућности, бука је звук различитих могућности. Бука је раст, или супер-експоненција. (Бука је катализација могућности.)
Бука је аугментација реалности. Бука је пролиферативна активност.
Постају унисон. Један глас, афирмативног акта оргиналне реализације, у климаксу или ескпоненцији. Нпр. Сви говоре „и“, еклатантно, протестујући, намећући, остварујући.
Глас је еклатантан, демонстративан.
Говоримо о демонстративној артикулацији, афирмативној демонстрацији.
„и“ остварује реалност, као унисон звука, позитивне активности, сонорне оригинализације. Реалност се актуелизује, и оригинално реализује.
„И“ је климакс, циљ буке. „И“ је субјективно ослобођење, од дифузије, као предметне детракције. “И„ је реализација, иритације као сатисфакција.
Већина у пуном кругу говори „И“ у кулминацији, испуњењу, еуфорији.
Бука је престала, бука се не чује због актуелизације. Звук је реалност. Реалност је артикулација, артикулисани акт.
Узвикују, скачу, смеју се, задовољни су, иритативни су.
Ако на тренутак престану чују се још неке, дифузне речи, али је бука контролисана, реалност је профињена. Сада у деапстрактном амбијенту се може говорити, разговарати. Настала је тишина, као облик буке, као амбијент индивидуалности. Тишина је acme, реализација, нијанса, индивидуални акт, атракција.

СИЗИГИЈ

Пет актера. Пет лица.

Иду руку под руку. У правој линији, фронталом пред публику. Пет лица су целина. Театар гримасе.
Бес. Мржња. Туга. Замишљеност. Срећа.
Итерација 2.
Срећа. Бес. Страх. Туга. Мржња.
Нада. Занос. Љубав. Бес. (Ишчекивање) Стрпљење.
Обазирање. Концетрација (једна тачка). Хватање. (једном и другом руком)
Климање и вртење главом (лево-десно)
Главом лево. Десно. Горе. Доле. У круг.

Пет лица. Пет гримаса. У динамичност свако лице мења гримасу.
Пет лица одлазе. Долазе четри лица. Под руку. Пролазе. (Као интермецо)

Три лица која се окрећу око себе. Свако потиљком окренут према другој двојици.
Окрећу се да публика може да примети различита расположења лица, у динамичном изразу.

После извесног периода фронтално лице је индиректно обасјано.
Друга два која нису фронтални израз замењују међу собом афект/гримасу.

Смех, безизразност, ругање, срећа, вређање, нада, плажење, исмејавање, безизразност, срећа.
(три лица. три пола, три расе, три боје.)
Три лица се окрећу, две девојке и мушкарац. Два мушкарца и девојка.

СВЕТЛОСТ

Љубичасти и жути круг.
Три ужета. Столица и сунчано огледало.
На три ужета која се уплићу пењу се три младића.

Седам или више парова.
Непар у анфасу,
пар у профилу.

Анфас каже волим и окреће у профил. Профил се окреће у анфас, каже волим.
Затим су анфаси наусмични, у већем броју, динамичније, (аутоматски, волим-не волим, стварајући метафизички израз) престројавања, устројавања, успостављања, остваривања.
(у сваком тренутуку се чује један глас)

група круг вија светло рефлектора. светло у одређеном тренутку стане, стоји, нестане.
на то место група стане, задржавајући, репрезентујући светло (група сунца из себе).
светло круг се пали на другом месту, стоји, сада полако креће, стаје. група која га прати стаје у светлости круг.
актери се сунчају, затим покрећу у различитим гестовима у светлу;
пали се још једном извор светла. актер излази и стаје, у заштиту. Постепено се
придружује још неколико из групе.

група Б.
светло сија. постепено, опуштено, и ноншалантно, један по један члан групе иступа и шетају по сцени. остаје само један. у средишту светла. музика. метафизички утисак.

светла јурцају насумично тамо-амо по сцени, у деапстрактној кореографији.
чланови вијају тачке, у јурњави. друге их тачке обасјавају. у одређеном тренутку јурњава престаје. кругови стоје. актери стоје између. актери погледају ка горе. светлости их пронађу и обасјавају.
актери погледају једни у друге, светлосни кругови се уједињавају у један велики светлости круг, у средини.

светлосни круг. чланови групе се држе рукама, играју у круг. у једном смеру.
затим брже. Акламирају “аха”, успоравају постепено, најзад, стају окренути ка кругу, орнамент сунце групе.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *