Борис Бизетић: КОНАЧНО ЈЕ ЈАСНО

Борис Бизетић: КОНАЧНО ЈЕ ЈАСНО

Од града ил туче воћњак ће да страда
Трагови од тинте – мастило на прсту
Композитор слуша шта складатељ склада
Криж ће увек бити сенка неком крсту

Онај ко не вриједи ваљда и не вреди
Под нама котачи ко точкови брује
Јануар у сијечњу прозоре нам леди
А док глазба свира музика се чује

Осветљење бљесну, ко расвета сину
Равнатељ у фраку диригује мису
И векови прођу и стољећа мину
Ни хиљаде више ко тисуће нису

Ништица је нула како год да гледаш
Историја тече па нам повијест пише
Брзојаве носиш да телеграм предаш
Видиш га да кија, чујеш како кише

Купили ми хлаче – панталоне имам
Дајем ново ћебе за половну деку
Изјављујем сућут, саучешће примам
Попуњавам свеску да попуним теку

Седмице су краће од тједана дугих
Кад жаруља згасне сијалица зрачи
Наука је знаност важнија од других
Коначно је јасно шта напокон значи

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *