Пјесма награђена наградом „Змијањче“
55. Кочићев збор
Бања Лука 2020.
ЗМИЈАЊСКИ ВЕЗ
Крај прозора малог сједила је бака,
са бијелим платном хватајући сунце,
преко њега титра њена мала шака,
и провлачи чило тамно плаве конце.
Иза њене руке трагови остају,
што се некад брзо к’о пчелице роје,
у лету се своме у цвијет спајају,
у крст, дјетелину ил’ у срце моје.
Понекад у моју руку иглу стави,
па лагано са њом покрстицу шара,
кад успијем сама, мази ме по глави,
храбри ме озбиљно, како имам дара.
Ја тад кажем баки, па ово је лако,
као кад се прошлост и по дану сања,
традиција наша, овај вез је бако,
покрстица стара са љутог Змијања.
Јана Бркић
ОШ „Георги Стојков Раковски“ Бања Лука
Објаву омогућила Јелена Глишић.