Јован Зафировић: ПЕСМЕ (избор)

Јован Зафировић: ПЕСМЕ (избор)

НЕ БЕЖИ ОД КИШЕ

Неки људи не воле кишу
наводно капи на тугу одишу
асоцирају на растанке
и на сузе их подсећају
ох, немоћан сам да разумем оне који о њој
као о непријатности већају
не бежи од кише, напротив, она нам је исто
од Бога
као и сунце
као и снег
има своју чар, има свој белег
изађи на кишу
и покажи да јој није дано тек да кваси
све што самује испод облачног неба
већ лије да пшеница клије
како би нам изникла насушна потреба

АКО ПОСТАНЕТЕ ВЕЛИКИ ЉУДИ МАЛИХ СНОВА

Ако постанете велики људи
малих снова
у коме ће вам најважније бити бразде
на прегибу крова
и ако тек онако желите кућу већу
имаћете мању шансу да дотакнете срећу
она није на другом и трећем спрату
ближе небу
среће има и у хлебу
ако и због цеха
приметите одсуство осмеха
ту нешто заиста не штима
јер ружно је лице
које на себи забринутост од накита има
када глава почне да носи терет
и да се у очима њеним
магли лепота у погледу на свет
нека вас у том случају мисли подсете
на осмех
и поглед
који је носило у вама дете
и ако сте и даље у недоумици
одлучите
да ли ћете се спасти или одрасти.

ШЕРПЕ ЗА САМЦА НЕ ПОСТОЈЕ

Ручак се кува најмање за двоје
за самца шерпе
не постоје
ако се у целој кући спрема за једна уста,
знај,
та је кућа пуста
замисли, молим те,
море,
у којем једна риба плива
и запитај се,
да ли ће дуго бити жива
наравно, рећи ћеш неће
е па, и ја ћу ти нешто рећи
да тако је и са човеком
који нема с ким јести
плакати
и радовати се срећи

МРЖЊА И ЗЛО

Колико ли жртава на души мржња прима
када се добро од ње отима
а тек оно подло зло
колико ли је ножева у леђа заболо
обично су сличне доброти
али, има и стотине отровних гљива налик вргањима
од њих као миш мачке
човеку је потребно да се склања

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *