Сет упита Лија: Како могу видети будућност?
Ли је стиснуо шаку у песницу: Шта видиш?
Сет, помало збуњен учитељевим гестом, рече: Шаку која се савила у песницу.
Ли је рекао: Добро!
У тај час Ли отвори песницу и залијепи му лијеп шамар: Шта видиш сад?
Сет је трљао образ, очи су га бољеле од ударца, једва их је отворио. Ћутао је.
Ли се смијао: Не видиш ништа. Тако је и са будућношћу. Оно што осјећаш не може се видјети. Будућност спознајеш када она постане садашњост. Али онда она више није будућност. Прошлост, садашњост, будућност: то су само форме времена. Мудрац се не брине о њима. Он је увијек у свом времену. Он чини оно што је њему, а такође и времену, прикладно. Да си достигао први степен савршенства, сада би хладио очи борном водом умјесто да још увијек мислиш о будућности.
Сет поцрвене и повуче се уз наклон.
Превела са њемачког:
Н. Салихбашић