СУПРУЖНИЦИ
Муж
− Писац?! Веома, веома ми је драго! Захваљујем олуји, која вас је стјерала под мој убоги кров! Волим писце, научнике! Каваљер сам.
− “Зе воркс оф Шакеспеаре”… Шекспир! Шетате и носите ту књигу са собом, и још на енглеском језику! Само врло умни људи могу да разумију енглески. Али, није ваљда: барометар је још од јутрос пао. Како сте пак ви, упркос томе, кренули у такву дугу шетњу?
− Немам барометар.
− Немате барометар?.. Хм! Енглески знате, а барометар немате?
− Клавир – није као из Художественог позоришта, али опет можете свирати.
− (О Шаљапину.) Пристојно пјева.
Жена
− Из Минералних вода, са нама је путовао у вагону један… Како бјеше? Персијски, изгледа, конзул… Заправо, из Турске.
− Никада не питајте жену за године. Важно је, како се она осјећа. Ако се осјећа као тридесетогодишњакиња, онда може рећи да јој је тридесет.
− Али, и то је још један француски краљ рекао: L’état c’est moi.1
− Патња је неопходна човјеку. Она развија, оплемењује душу.
− Да, да! И Французи исто говоре: pour être belle, il faut souffrir.2
− Муж и ја смо изјавили љубав, баш као Кити и Љевин у „Ани Карењиној“. Само они су писали много различитих слова, док су се споразумјели, а ми смо одмах схватили једно друго. Написао је свега два слова: „В. т.“. А ја њему у одговор четири: „И ја В. т.“
− Никада, не разумијем, како људи вјерују у сва празновјерја. Али ја схватам: тринаест људи за столом, три свијеће, црна мачка прешла пут… Али остала празновјерја… Не схватам.
_______________
1 франц. „Држава сам ја“ ; јунакиња мијеша француски L’état (држава) са руским лета (године).
2 „За љепоту се мораш жртвовати.“
Превела са руског:
Миланка Марић