Мићо Савановић: ПЕСМЕ (избор)

Мићо Савановић: ПЕСМЕ (избор)

(ИЗ)ВИДАН ЗАВИД

Завидим виолини,
и виолончелу
што се сити наслушају себе
иако и они сами
само радост
радости и тугу
растужености свега,
са свиме око себе,
деле.
Али није само тако.

Они су
пре ичега
језик сунца
уткан у дрво самосвести;
звуци њихови су будилници,
језик тока тонова радости – радост припадања
која жилице живота напаја појањем истине
у свему што живот слави
и свега што у ритму срца космоса смисао дише.

Н.Сад, 18.11.2020

РЕЧ НАША

Тек ако је корен наше речи
у нашем срцу дубок толико,
колико желимо да се она
разграна у срцу и уму
онога коме је говоримо,
говоримо истину себе,
повлачимо линије длана
свога духа; реч наша је светлост
нашег унутрашњег света.

Швајцарска, 30.11.2020

СВЕТ СТВАРНОГ СЕБЕ

Кроз процеп, кроз пукотину,
кроз фуге између окамењених
стена мисли твојих,
провуци дух свој;
прођи кроз зид који,
испред тебе на путу
у чудновате светове
дубоког мира твога
и нових поимања твојих,
испред тебе стоји;
угледај осети доживи и живи
загрљај дубоке радости
и смислом крунисане несебичности.

Велики пост
Нови Сад, 20.12.2020.

ЛЕПЕ МИСЛИ

Док ми наизглед
ништа не гледамо
и наизум ништа не умимо
наше лепе мисли, негде у нама,
заливају цвеће радости.

Велики пост
Швајцарска, 28.12.2020.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *