Књиге које говоре истину, којима писац жели да поучи читаоца и наведе га на другачији начин размишљањa и поглед на свијет, често су наилазиле на отпор и негодовање власти и биле забрањене. Такву судбину доживјела су и дјела енглеског писца Џорџа Орвела. У вријеме када завршава кнњигу „Животињска фарма”, 1943, многи издавачи не желе да је објаве због тога што критикује Совјетски савез који је тада био савезник британских снага у Другом свјетском рату. Када је на крају ипак објављено, дјело је забрањено. Деценијама касније, 2002. године „Животињска фарма“ је забрањена у УАЕ. Наиме, тамошње власти сматрале су да скрнави исламске вриједности јер су једни од главних ликова дјела свиње које говоре и подсјећају на људе. И данас, књига је на забрањеној листи у Сјеверној Кореји, Кенији, на Куби, те подвргнута цензури у Вијетнаму и Кини.
Роман прати пустоловине животиња на једној енглеској фарми. Стара свиња, Мајор, покреће борбу против тираније човјека и говори животињама да су оне све једнаке и браћа и да, кад једном свргну тиранина, не смију постати као он. Успијевају у свом науму, али након што Мајор угине, долази до подјеле власти и остале свиње успијевају да постану вође. Оне, мало по мало, постају као људи и започињу своју владавину над осталима. Њихова девиза, у почетку, била је да све животиње имају једнака права, али касније то прераста у право мањине, односно свиња, које себи остављају најбољу храну, одлучују о обавезама других животиња, о томе које ће бити избачене из заједнице, не раде на фарми и живе у кући бивших господара. Тако, њихов нови мото убрзо постаје „Све животиње су једнаке, али су неке једнакије од других.“ Остале животиње покушавају да се изборе против владавине свиња, али неке од њих због тога бивају и убијене. Након свега, свиње заједно са људима постижу уговор о експлоатацији осталих становника фарме што их чини једнаким људима који користе животиње као робове у циљу производње хране и осталих производа. Оне постају исти онај тиранин против којег су започеле борбу. Овим споразумом, свиње заиста постају као људи, што из перспективе животиња које посматрају састанак, и описују посљедње странице романа.
Орвел кроз дјело заправо критикује комунизам пародично га приказујући као фарму на којој влада тоталитарни систем, искориштавање радничке класе и еволуција свиња у капиталисте. Тоталитарни систем је систем свеобухватне политичке владавине утемељене на идеолошкој манипулацији, терору и бруталности. Тоталитаризам тежи остварењу „тоталне моћи” кроз политизацију друштвене и личне егзистенције и зато подразумијева потпуно укидање грађанског друштва и личне приватности. Настао је у 20. вијеку а био је карактеристичан за Стаљинову и владавину бољшевика.
„Животињска фарма“ алегоризује Стаљинов успон, након успостављања привидне демократије, свиње убрзо стижу на врх хијерархијске љествице. Ривалство Стаљина и Лава Троцког приказано је кроз свиње Наполеона и Сноубола. Као у историјском и у овом фиктивном приказу политички слабије личности, Троцки и Сноубол, бивају протјеране из друштва у коме влада Стаљин, односно Наполеон. Стаљинове методе елиминисања неистомишљењика се у „Животињској фарми“ показују као оптужбе и лажна свједочења којима је циљ да држе остале животиње у сталном страху. Стаљинова владавина и напуштање главних принципа руске револуције алегоризју се кроз аутократију свиња и њихов споразум са људима.
Иако је Џорџ Орвел вјеровао у социјалистичке идеале, схватио је да је Совјетски савез изопачио њихове вриједности. Књига није само критика тираније и таквих уређења него и упозорење на то каквим се све средствима моћници служе да би постигли своје циљеве и то кроз привидну демократију, под плаштом поштовања радничке класе и залагања за њихова права. Животиње, и када би им кроз главу прошле мисли које би им указивале на опасност од власти, брзо би их одагнале јер су живјеле у увјерењу да је све оно што свиње раде исправно. Свиње су се побринуле да њихови поданици живе у константном страху од протјеривања из друштва, казни и смрти.
У „Животињској фарми“ као и у свом другом дјелу „1984“ Орвел нам показује како језик може бити моћно средство манипулације. Свиње проницљиво мијењају закон и правилник, односно одузимају или додају слова на натпису на којем стоји да су сви једнаки. Тиме себе стављају у позицију вође и остале животиње постају немоћне у покушају да им се супротставе.
Такође, свиње их уче новој химни Фарме у којој ће оне бити величане и тиме учвршћују своју позицију владара. Када се животиње окупе да би пјевале химну то је један ритуал у коме се свиње славе као божанство, што и јесте одлика тоталитарних уређења.
Дјело је написано у симболима који праве паралелу између Фарме и Совјетског савеза. Кључна мјеста одвијања радње су Фарма која симболише Русију и Совјетски савез у доба владавине комуниста. У ширем контексту, она симболизује било које друго уређење, било оно капиталистичко, фашистичко, социјалистичко или комунистичко. Штала, на чијим зидовима свиње исписују заповијести и касније их модификују, представља колективно сјећање модерног друштва. Модификовање правила и вјеровање радничке класе у њихову истинитост представља начин на који власт приказује истините чињенице и у чију верзију потлачени вјерују. Вјетрењача приказује манипулацију свиња над осталима. Свиње приморавају животиње да се подвргну мукотрпном раду да би саградиле огромну вјетрењачу која ће свињама служити да би стекле што већи капитал. Када вјетрењача једном буде срушена, они оптужују Сноубола и тако га чине главним непријатељем, јер све животиње вјерују у оптужбу. На овај начин, свиње манипулишу повјерењем осталих. Вјетрењачу, кроз алегорију, можемо тумачити и као бројне модернизујуће пројекте које је спроводио Совјетски савез.
Такође, и поред критике политичког система, што је њена примарна сврха, „Животињску фарму“ можемо посматрати и као критику експлоатације животиња којој људи прибјегавају у сопствену корист. Какво год оно било, узгајање животиња зарад користи, на сеоским домаћинствима или огромним фармама, једнако је лоше јер животиње треба да имају слободу а не да буду искориштаване. Људи се према њима постављају као господари само зато јер су способни за такве ствари, управо као што деспоти врше тиранију над поданицима.
Иако је књига била забрањена и није увијек била доступна широј публици, она данас проналази пут до својих читалаца. Занимљиво је да је по књизи направњен и анимирани филм 1954. године. Такође, британкса музичка група „Пинк Флојд“ 1977. je снимила албум назива „Животиње“ који је био инспирисан Орвеловим дјелом.
Извори:
„Animal Farm“, George Orwell, Signet Classics, 1996
http://www.penguin.com/static/pdf/teachersguides/animalfarm.pdf
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_books_banned_by_governments