Отишао је посљедњи камион са намјештајем; станар, младић са црном траком на шеширу, прошао је кроз читав стан још једном, увјерен да је нешто заборавио. – Не, није ништа заборавио, апсолутно ништа. Изашао је из покрајње собе и застао у ходнику, одлучан у намјери да не размишља о стварима које је проживљавао у овом стану. Али видите: у ходнику, изнад телефона, пола листа папира висило је закачено на зид. Папир је био сав ишкрабан биљешкама и то не једним рукописом, за читкије се користило перо, а за оне друге графитна оловка или црвена хемијска. Ето, лијепа прича у двије године је стала! Све што је желио заборавити писало је тамо; комадић људског живота на пола листа папира.
Скинуо је папир са зида, свијетложути папир. Залијепио га је на шамотну пећ у салону и читао га сав погрбљен. На врху је писало њено име: Алиса, најљепше име за које је знао, јер је то било име његове заручнице. Потом број – 15 11. Наличило је броју библијског псалма. Испод њега: Банка. То је било његово радно мјесто, светилиште које је омогућавало свакодневни хљеб за кућу и супругу; темељ на којем је заснивао сопствено постојање. Али било је прецртано! Банка је банкротирала, али преузела ју је друга банка, након кратког и немирног периода.
Тако се и наставило. Изнајмити цвијеће и кочију. То је била вјеридба, добро се сјећа, тад су му још џепови били пуни новца.
Након тога Трговац намјештајем, тапетар: опремање стана. Транспортна компанија: Усељавање.
Распродаја карата у Опери: 50 50. Новопечени младенци су сваке недјеље ишли у Оперу. Своје најљепше сате проводили су мирно сједећи и урањајући у љепоту и склад земље из бајке с друге стране завјесе.
Затим слиједи прецртано мушко име. То је био пријатељ који је постигао одређени положај у друштву, али који није могао издржати срећу, те је пао, и, несигуран, морао је отпутовати далеко. Срећа је тако крхка!
Овдје можете видјети да је нешто ново ушло у живот нашег пара. Оловком и јасно женским рукописом писало је: la femme. Која то жена? Да, она са широким огртачем и љубазним, симпатичним лицем, која је долазила и одлазила тихо; никада није улазила у салон, само је прелазила пут кроз ходник до спаваће собе.
Испод њеног имена стоји: доктор Л.
По први пут се овдје појављује и име неког рођака. Ево га: Мама. То је била свекрва која се дискретно држала подаље како не би ометала младенце, али сада, кад је потреба, зове се сама и са пријатељима кад год.
Испод је био груби цртеж у плавој и црвеној боји. Агенција за запошљавање: кућна помоћница се одселила и морају запослити нову. Апотека. Хм! Повлаче се заједно. Мљекара. Овдје се наручује млијеко, провјерено.
Биљна апотека, месница итд. Домаћинством се све више управља преко телефона. Газдарица куће није на свом мјесту. Не. У кревету је.
Оно што је слиједило, није било могуће да прочита, јер му се пред очима почело замагљивати, као бродоломнику када покуша погледати кроз слану воду. Али писало је: погребно предузеће. То довољно говори! Велики и мањи – треба додати у мисли: лијес. И у заградама: боје прашине.
И ништа више није било на папиру! Завршило се прашином; тако то иде.
Ипак је узео жућкасти папир, пољубио га и ставио у џеп на прсима.
За двије минуте проживио је двије године свог живота.
Није био погрбљен кад је изашао; напротив, дигао је главу високо, попут срећне и поносне особе, јер је сматрао да су, упркос свему, то биле двије добре године, најљепше. Колико би сиромашних створења молило Бога да им се оне десе?
Превели са њемачког:
Предраг Коцељ
Нејла Салихбашић