Божица Везмар: ДВЕ ПЕСМЕ

Божица Везмар: ДВЕ ПЕСМЕ

Стихом кроз време

Неће стати време
Због тебе и мене

Неће се из пепела
Дрво подићи
Ни из корена
Вода наићи

Поглед на тебе
Изазива буру
Погледи
Који се никада нису срели

Срећни пролазе
Кроз време
Посматрају
Слику једне жене

Стоји на улици
Глава преко рамена
Где ли је сада?
Можда је стихом кроз време одјездила

Истина

Лепота у речима
Речи у очима
Говор без језика
Разговор без повода

Љубав без додира
Срећа и слобода
Глас и даљина
Питање је
Шта је суштина

Да ли се лаж
Прожима
Кроз наше вене?
Да ли истина
Долази када је време?

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *