Тренду оживљавања раритетних дјела српске књижевности придружила се и Бања Лука са својим стручњацима! Никола Томазео, италијански књижевник рођен у Шибенику, као велики пријатељ нашег народа, обратио му се својим невеликим дјелом, Искрицама. Њиме је покушао унаприједити ставове запарложене и, како лично тако и вјерски, посвађане ,,балканске клике.” Овај сплет богобојажљивих и романтизмом прожетих поучних псалама покушао је од заборава да отргне СРП-ов сарадник од његових првих дана, Никола Париповић. Он је у сарадњи са штампаријом Арт принт из Бања Луке приредио и издао технички модерно дотјеране Искрице. Заинтересоване обавјештавамо да до свог примјерка Искрица могу доћи преко електронске адресе приређивача pariposhvili@yahoo.com или обиласком боље опремљених књижара у Бањој Луци.
Искрица 19.
Има и незнанство своју понизност драгу, своју наравну памет. Проста памет не види у стварим ино, нег’ оно што је; не снива, не предвиђава, не умножава нити умаљује што јој пред очи дође. Како види ванка тако и унутра чује, тако и говори. Понизност права неће да јој буде све по вољи, неће да свијет буде служитељ уживања наших; слуша, гледа и разуми више нег’ охолост, која затвара очи, уздигне главу пак иде. Ваља да знање наше метне мир у душу, а не рат; да виђење не помрчи ћућење; да глава не смути срце, не огрчи руке и кесу не испразни. Учити ваља и радити, учити и добити, учити и љубити. Учи не само дакле да добијеш, него да и јаче љубиш, и да браћи добро чиниш. Да ум твој не буде трговање или таштина. Нашим младићим, више него наук, умножише потребе тешки обичаји; више на облачило мисле него на књиженство, и уче се а не зна се зашто. Кад сврхе истините нема, тадар човјек баса како слијепац по дубинам, како пијани по магли.