Александар Самарџија је био комплетан аутор у сарајевској групи “Мајор”. 1989. године ова група је објавила албум “Сон лате зиги дај” са кога је најпознатија пјесма “Странац у своме племену”. 2013. године Маса је написао истоимену књигу која је комбинација прозе, поезије и ЦД-а са његових 15 албума које је снимио под именом “Мајор”, а од 1992. године под псеудонимом Маса Мор.
ЧЕ ГЕВАРА
У нашој кући, хвала Богу, свега што нам треба
О здрављу, свако јутро, брине кашичица меда
И учили смо дијете да је увијек све до тебе
Господар си своје среће и када лоше крене
Није све у новцу, већ у нечем много вишем
Што родило се с тобом, што оправдава што дишеш
Да не узимамо ваздух неком коме стварно треба
Распореди равномјерно сваком комад неба
А около све супротно
Све горе сваки дан
Девијантне приказе
У строју, испред нас
Као Че Гевара на мајици “Cavalli”
Беспомоћно ћутим, мени храброст фали
Зашто милиони стрепе од мањине
Гдје су камиони бораца с планине?
На клупи поред пијаце, са другом пиво пијем
Он лупа будалаштине, а ја се свему смијем
Циго нам је пришао и нуди панталоне
А ја сам толерантан, кажем: “Дај зајеби, Роме!”
Него, хајд’ ти нама одај тајну свога рода
Што слободно и без бијеса овом земљом хода
Зашто твоја труба на јуриш не позива
Већ свадбе и сахране са Бреговићем свира
А около све супротно
Све горе сваки дан
Девијантне приказе
У строју, испред нас
Као Че Гевара на мајици “Cavalli”
Беспомоћно ћутим, мени храброст фали
Зашто милиони стрепе од мањине
Гдје су камиони бораца с планине?
Плашим се за себе, посао ми добар
Планирам унапријед, имам гробно мјесто
Видим око мене не цвјетају руже
Али сјетићу се тебе, са мајице друже
Као Че Гевара на мајици “Cavalli”
Беспомоћно ћутим, мени храброст фали
Зашто милиони стрепе од мањине
Гдје су камиони бораца с планине?
СЛОВЕНИ
Ближи ми се љета педесет
Све ме брже витла овај свијет
А ја не знам ко сам, откуд ту
Ова торба на мом рамену
Чији гени чине што сам ја
Колатерална штета времена
С ког извора тече моја крв
Поријекло мога имена…
Словени, Словени
Исти народ, исто племе
Као звијезде у васељени
Разасуто сјеме
И нешто контам, јебо Словене
Јебо Германе, Хелене…
Контам, јебо ово вријеме
Створи од вукова хијене
Дијелили нас вјером душмани
Цијепали поретком уставним
Нек нас споји мудрост јеретика
И вјера правих вјерника
На Мухамеда пљују антихристи
Христа исмијавају исламофобисти
Атеисте каменује шљам и невјера
Ноћи се руга глупав путник без фењера
Словени, Словени
Исте душе, исти знаци
К’о Чејени и Апачи
Изнад свега Индијанци
И нешто контам, јебо Словене
Јебо Германе, Хелене…
Контам, јебо ово вријеме
Створи од вукова хијене
Испред моје куће пјевају
Словенска дјеца кад се напију
Бјежите пред своју капију
Ја пишем биографију
Словени, Словени
Исти народ, исто племе
Као звијезде у васељени
Разасуто сјеме
И нешто контам, јебо Словене
Јебо Германе, Хелене…
Контам, јебо ово вријеме
Створи од вукова хијене
Контам, јебо моје ноћи
Кад их чекам у самоћи
СТРАНАЦ У СВОМЕ ПЛЕМЕНУ
гдје ли је остао дан
кад на небу ордење сја
неко је украо твој дрхтај тијела
неко је украо твој дах
неко је рекао да небо прашта
ја то не осјећам
а све се понавља
шалом је пустио глас
и горјеле су многе просте душе
пакленске ватре судбине
а дим се дизао све до неба
да л’ ће се вратити
биједних идеала
на дну океана
најгоре је бити странац
у своме племену
реци шта осјећаш
кад на небу ордење сја
зашто си изгубљена док се скидаш
зашто ме нагониш на лаж
шта је то љубав
зашто мене питаш
ја то не осјећам
биједних идеала
на дну океана
најгоре је бити странац
у своме племену
ЛУЦИФЕР
Нећу да гријешим душу и серем по Обами
Он је црнац по оцу, а бијелац по мами
Ал’ свакако је шупак, са сигурне даљине
Прави срања свуда, како му се дигне
И видјех вечерас, на од ТВ-а смећу
Да се неки људи у колони крећу
Бјеже од рата, и од сиромаштва
У мени се одмах пробудила машта
Имам идеју…
Хајмо сви у колону, пођимо са њима
Њихов је циљ Европа, није Хирошима
Људске слободе, историјска здања
Дјевојчица с гас маском каже: Хајде крени с нама!
Луцифер се игра нашим даном
Луцифер се игра нашим сатом
Ал овај минут не дам
Браним тијелом
Рањеници газе
Цијелим свијетом.
Стајао сам крај трафике са новином у руци
Кад покрај мене прођоше Сиријци, Турци…
Бацих поглед на насловну “Проблеми у ЕУ!”
Прикључих се њима, иду ка Сарајеву
Да видимо одмах шта су добри резултати
евроатланске политике, јесу л’ то ћевапи?
Онда ћемо у Хрватску до отока Мљета
Они имају историју од тисућу љета
Сиријац у браду рече: ко се сјећа Вавилона?
Кренусмо даље, чека стара земља Аустрија
Тамо чисте очишћено, озбиљна им лица
Томе се насмијасмо, а таква је и Швица
У колони упознах Енвера, завољех га ко брата
Пита: “Што су вако сјебани, па у њих нема рата?
Реко’: “Хајмо ми у Чешку, они своје сиво,
ко што рече Маса Мор, обоје пивом.”
Сваку ноћ…
Луцифер се игра нашим даном
Луцифер се игра нашим сатом
Ал овај минут не дам
Браним тијелом
Рањеници газе
Цијелим свијетом.
У Паризу свратисмо на концерт метала
Једна будала се разнесе, али свагдје је будала
Разумјеће то Европа, о том нема ријечи
Ту се добар помаже, а болестан лијечи
Неко рече: Hungary? Лијепих има цурица
Организовали за нас “Игре без граница”
Некидан је једна сиријска момчад
Прошла спретно испод жице, а награда “Дојчланд”
Надиремо са свих страна као чете гејева
Једини су насмијани… ми немамо спрејева
“А ни берлинскога зида!” – каже један Нијемац
Положимо онда поново камен темељац!
Луцифер се игра нашим даном
Луцифер се игра нашим сатом
Ал овај минут не дам
Браним тијелом
Рањеници газе
Цијелим свијетом.
АКВАРИЈУМ
Да ли си свјестан да је заробљен твој ум
Од главе су ти направили акваријум
Мисли пливају докле воде долију
Проширили ти желудац
Да стане више хране
Успорили ти рефлекс, спаваш
Пиштољ испод главе…
Да ти двобој с њима
На ум не падне
Сви смо исти
Сви смо сами
Сви смо исти
Ту у тами
Акваријум…
Дигни главу, види свјетло
Изнад мора, над планином
Као пуцањ са тишином
Стопиће се наше
Сјене с околином
Акваријум…
Као море с небом
Као вода с вином
Као пуцањ са тишином
Стопиће се наше
Мисли с околином
Да ли си свјестан да је заробљен твој ум
Од главе су ти направили акваријум
Мисли пливају докле воде долију
Дали ти сигурност
Нема “дивљих” из прерије
Чекаш попут бебе да те неко превије
То се дешава и мени, па разумијем
Сви смо исти
Сви смо сами
Сви смо исти
Ту у тами
Акваријум…
Дигни главу, види свјетло
Изнад мора, над планином
Као пуцањ са тишином
Стопиће се наше
Сјене с околином
Акваријум…
Као море с небом
Као вода с вином
Као пуцањ са тишином
Стопиће се наше
Мисли с околином
МИНУТ СРЕЋЕ
Сам на клупи покрај воде
Са затвореном биљежницом сједиш
Поглед ти урања у ријеку
И очишћен враћа се теби
Чекаш да покрај тебе прође
Обучена невино у мало
Неспретно пореданих боја
И ниси свјестан шта би за то дао
Платићеш сваки минут среће
Платићеш сваки минут среће
Када се најмање надаш
Нити знаш да је био
С оловком за ухом
Несрећа ће доћи да наплати, и узме свој дио
Легао си обучен у одијело
Уморан од посла, правила се љутом
Послије сте причали уз кафу
Још се живот држао под плутом
Сјећали се ноћи покрај ријеке
Мислили да све је дошло само
Вребају тренуци око тебе
Да баце деку и покрију те тамом
Платићеш сваки минут среће
Платићеш сваки минут срећe
Када се најмање надаш
Нити знаш да је био
С оловком за ухом
Несрећа ће доћи да наплати, и узме свој дио