пејзаж
У маузолеју
подморница зарања
кроз плаве хаљине
харпун у срцу тијела
храни плиму
сваким зрном клизи
ка острву васкрсења
Папирни смо змајеви
душо душе моје
болеро од облака
планини лоших уздаха
Над пејзажом боре
двије близанке
на лицу исте мајке
сузе у порама
плаве хаљине.
“…на компас разума разапињу шатор
зраци измедју слова моје тастатуре.”
еликсир
Почињем љепотом ријечи
топлотом тијела
спојеног у мисао
којом те частим
Ја…ласкавац
сопственим жељама
пригрљена харфа
бијеле статуе
на капији гробља
заборављених књига
Платформа чекања
листа стабло
под њим ластавица
свија гнијездо
дрхтајем сувог лишћа
ти…вучеш се по ободу
мог живота
златним груменима
наде окован
Узимам те као
задњу кап савршенства
еликсир младости
вјечног дјечака.
„…пред филмским платном дјетињства
чекамо нијеми филм.“
огртач тишине
Располажем правом
да свијем свијет
под крило
гвозденог летача
Подијелим мрак
скитницама и расипницима
а дан ћу
праведнику у себи
да завјештам
Располажем идејом
да се одрекнем гордости
пригрлим један праг
тијелом својим
обришем отиске
угушим гласове потпетица
што хуче под нама
Располажем жељом
да луталица спусти
ранац са коријењем
које дубоко
у земљу понире.
„…али…располажем и пркосом и
огрћем се тишином.“
жиг
Продала си идеју
психотичном пролазнику
расплела трепавице
сијамских близанаца
Њихови одлијепљени
дланови
твој су жиг
У плавом
монитору неба
гледаш капи
проклете додиром тла
Горак шербет љуштиш
са божићног колача
Заслађујеш уздахе
пригушене јастуком
мог думанлука.
„…будна жељом
свега што презирем.“
еволуција
Проциједила сам те
кроз жуте убрусе
лажне хероине
Прокријумчарила
загонетке писма
кроз кратер
нагомилане самоће
…заклела се на
ћутање човјечанству
о томе
како је настао
мајмун од човјека.