Боро Капетановић: ВОЈСКЕ

Боро Капетановић: ВОЈСКЕ

ВОЈСКЕ (1)

ено се постројавају војске

ено витих капетана пуковнка генерала
ено топова ено тенкова
ено љуте пешадије

постројава се
пребројава

а кад се построји
и преброји
и кад крене мајко

певаће ко погине
тешко оном ко жив остане!

ВОЈСКЕ (2)

Дрхти
Дрхти

На дрвету лист
На путу прашина
у лужари луг

дрхте њиве
дрхте куће

у земљи кртица дрхти мајко
на земљи златица
на небу соко сиви
и небо

јер

иду војске мајко
аскер силни
генерални

оштре каме да кољу мајко
све да кољу

и децу
и децу мајко

и у дечијем оку сузицу
и сузицу
мајко
дечију!

ВОЈСКЕ (3)

све ће спалити мајко
све срушити

и села
и градове

ништа остати неће
о ништа мајко
кад војске дођу

после црног дана
осим црне ноћи!

ВОЈСКЕ (4)

нема

ни воде тако дубоке

ни планине тако високе

ми магле тако густе
ни ноћи тако црне

толиког снега
глиба
врзине

попа топа тенка пуковника

а да пусте војске заустави
када пусте војске крену
да градове претварају у кречане

у гурабије

у туршију!

ВОЈСКЕ (5)

тај ни јутра
тај ни дана више нема

све му је ноћ

у боју мајко на пољу бојноме
који је војске икад видео

голим оком тај је мајко
голим оком зло видео

и сад зна све о свему!

ВОЈСКЕ (6)

Ко је војске нахранио
Ко је војске заситио

Нико мајко и никад

Јер војске се не могу нахранити
Јер војске се не могу заситити

А појешће
Све што се појести даде мајко

Коље овце телад рибе
Гуске птице сарме штрудле

Поезију
Појешће и поезију

И цркве
и крстове
и време на крају мајко појешће
а гладне остати војске!

ВОЈСКЕ (7)

војске
војске

све се војске
претерано
зноје!

Објављивање омогућило Удружење књижевника Републике Српске.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *