Поштовани пратиоци нашег сајта,
Удружење за очување баштине „Дијак”, културни прегалац из Прибоја Мајевичког, још једном се усудио на издавачки подухват достојан аплауза! Овај мали али несаломљиви издавач је објавио девету књигу из Библиотеке Откровења, свог пројекта започетог прије три године, и то праву посластицу за љубитеље драме! Стојан Срдић, познато име свим театарским уживаоцима, под Дијаковим окриљем, издаје збирку Моје дете и друге драме у оквиру којих су се, поред насловне, нашле још три његове познате драме (Микулина женидба, Времена стоје, Грч) и једна, нова, овдје први пут објављена (Меланхолична освета). Иновативно осмишљеног изгледа ове књиге неће се постидјети ниједна полица са књигама потенцијалног купца!
Стојан Срдић средствима реалистичке драме плете повест о отровној мржњи којој се не може утврдити ни повод ни смисао; одабравши Босну за поприште драмског збивања, писац као да је пошао трагом Иве Андрића који је управо у Босни налазио тле на коме најбоље успева међунационална нетрпељивост, и Андрићеве реченице: ,,У земљи мржње највише мрзе онога ко не умије да мрзи”.
(Одломак из рецензије Радомира Путника Суочавање са трагичном кривицом предака)
Сва у тамним тоновима, писана са понирањем у психологију жртве која је истовремено и кривац, драма Грч нам доноси искошен, до сада не тако често примењиван угао посматрања патолошких појава и њихових последица у односу жене и мушкарца. Срдић, дакако, нема жељу да дефинише какав треба да буде тај однос, нити настоји да користи образац психодраме да би указао на узајамност поступака џелата и жртве – списатељеве су намере скромније, јер он само жели да нам покаже образац девијантног понашања које се у животу среће много чешће него што мислимо.
(Одломак из рецензије Радомира Путника Драматуршки експерименти и сексуална патологија)