Јуриј Домбровски: ЛЕДИ МАКБЕТ (II)
Копњев сакри огледалце у џеп. Устаде. – У реду – рече он мирно. – Ако је тако, нека буде тако!…
Копњев сакри огледалце у џеп. Устаде. – У реду – рече он мирно. – Ако је тако, нека буде тако!…
1 У пролеће 1930. године, из разлога, важних једино мени, одселио сам се од куће и запослио се као болничар…
Почели су да му сијеку прсте. Гангрена. Прогнозе нису најбоље. Из своје куће неће иде у дом. Дјеца сва вани,…
ЗАГРЉАЈ Био је твој рођендан, пили смо и вечерали До пола ноћи са нашим старим пријатељем Који нас је на…
Горану Рат је завршен. Хајк посматра људе који ископавају суве остатке предака из прашинасте земље. Носе их у завежљајима у…
САМО ЖЕЛИМ НЕКОГ ДА РАСКЛОПИМО ТРАКТОР МОГ ОЦА У ТИШИНИ ја сам шмекер-девојка имам перорез у џепу и жице у…
RIBA Nema njoj živjeti na suhu. Već u vodi o kruhu. Ko je u vodenom zelenilu do riba sama. Takva…
Lastika je razvučena između dva stabla i podignuta visoko, zato mi je pogled dok je preskačem uprt u sivo nebo,…
Његов плави чуперак и гарави сокак, његова лета и љубави, реке и раскршћа, обележили су толике наше најраније младости и…
GOSPAVA I IVANA. DVIJE UKRŠTENE GRANE LOZE I JEDAN OKIDEN NOS U Pristanu, na zatvorskom ženskom odjeljenju, leži Gospavina jetrva…