Истинитe причe о прошлости (IV) Ана Владимировна (Тачкасти портрет) Има двадесет пет, двадесет шест година. Мршава, има туберкулозу, али то…

Насликао сам овдје, себи за потајну радост, како се чинило некад на старим олтарским троструким сликама, параболу, коју нам је…

13. марта 2002. године у среду, у пола седам увече, Анисимов је путовао покретним степеницама станице метроа „Тирјазевска“, у граду…

Љето Љето моје – каменчићу чаробни. У одијелу сунчеву носим те још. Џеп ми јагодом мирише. Шкољке ми се у…

Увече кад смо хлеб оплакивали и мачке месец крали, уза зид шћућурено напола измишљене снове један другом редали, исцифрано, надуго,…

Поред мојих ногу крај изобиља и благостања Ту су драга лица, сунчева шикља зрака, Па зашто водити срце без освртања…

Ми смо, у Енглеској, пуни предрасуда. Пошто би ова смјела тврдња могла увриједити неког од мојих читалаца, ја ћу је…

1 Муж је волео изјутра. Једном седмично, посебито недељом, он је улазио у Лизину спаваоницу, вадио из џепа дијамантског свиленог…

* * * сешћу на ћилимче, разбацаћу играчке дечје и заспати. * * * плашим се уснићу стивена кинга који…

У мом дјетињству (и можда само у земљи у којој сам га проживио) постојала је посебна врста зидних календара. Њих…