Бојан Броћиловић: ЧОВЈЕК ИЗ ОРМАРА (XXVII)
ДОСАДAН ДАН У кућама и становима су се окупљале породице на породичним ручковима. Породица је била и остала најсигурније уточиште.…
Динко Османчевић: ПОВРАТАК ВОЂЕ
Појавио се из црних пространстава свемира. Најприје су га уочили на контролним екранима орбиталне станице “Мир 7” и јавили читавом…
Милан Радоичић: ПЛАНЕТА ДВОРИШТЕ – БИОГРАФИЈА ЈЕДНОГ (О)СЕЋАЊА
I Размишљајући о животу, са помало филозофског аспекта, свакоме ко имало застане и замисли се, не претерано озбиљно, неизбежно је…
Јовица Ђурђић: СНЕГ
Она ће тек након много времена сазнати да оно није био снег. Стајала је уз прозор и зурила у сивило…
Бојан Броћиловић: ЧОВЈЕК ИЗ ОРМАРА (XXVI)
Испрсивши се и удахнувши дубоко упитао је загонетно Аркадија, јер се нашао помало прозваним, обрзиром да је он волио да…
Бојан Брукнер: СТАРИ ВИЦ
Није смешно. Иако почиње и завршава се као стари виц. Кепец и џин уђу у бар и наруче пиво… Али…
Грегори Кимбол: ДЕВЕТ И ПЕДЕСЕТ ЛАБУДОВА!
Педесет шест Педесет седам Педесет осам Педесет девет Шездесет Проклетство! Један Два Три Четири Превео са енглеског: П. Коцељ
Геза Чат: ЈОЛАНКА
Једнa од мојих најјаснијих успомена на детињство јесте на Јоланку, кћерку нашег професора латинског. Нас двојица, Пали Телкеш и ја,…
Бојан Броћиловић: ЧОВЈЕК ИЗ ОРМАРА (XXV)
ОПТИМИЗАМ Људи су углавном умирали без достојанства, не знајући зашто су живјели. Имали су давно изрежиране спознаје тежећи животу, а…
Вања Ковачић: ВЕШТАЧКА ЛУЧА
У мојим одајама је похрањена апсолутна тишина. Рамови су празни. Лаковане ципеле сам сакрио под кауч. Зидови су опточени огледалима.…