Насликао сам овдје, себи за потајну радост, како се чинило некад на старим олтарским троструким сликама, параболу, коју нам је…

13. марта 2002. године у среду, у пола седам увече, Анисимов је путовао покретним степеницама станице метроа „Тирјазевска“, у граду…

Љето Љето моје – каменчићу чаробни. У одијелу сунчеву носим те још. Џеп ми јагодом мирише. Шкољке ми се у…

Увече кад смо хлеб оплакивали и мачке месец крали, уза зид шћућурено напола измишљене снове један другом редали, исцифрано, надуго,…

Поред мојих ногу крај изобиља и благостања Ту су драга лица, сунчева шикља зрака, Па зашто водити срце без освртања…

Ми смо, у Енглеској, пуни предрасуда. Пошто би ова смјела тврдња могла увриједити неког од мојих читалаца, ја ћу је…

1 Муж је волео изјутра. Једном седмично, посебито недељом, он је улазио у Лизину спаваоницу, вадио из џепа дијамантског свиленог…

* * * сешћу на ћилимче, разбацаћу играчке дечје и заспати. * * * плашим се уснићу стивена кинга који…

У мом дјетињству (и можда само у земљи у којој сам га проживио) постојала је посебна врста зидних календара. Њих…

Бог је последњи пут учинио чудо, раном зором, августа хиљаду деветсто седамдесет и осме, односно чудо за које се прочуло…