Алекса Вилић: ЧЕКАЊЕ седела сам сама на клупи за недостижно у даљини сам виђала плаво не тако често колико сам…

БИЈЕГ Истресао бих шапатом нечисте мисли около садећи сјеме мојих илузија на санти леда, крио бих се иза сунчевих зрака.…

ЛОРКА Кад слијепци стрељаше зеленило опојно, у обрису горостасном јаблан се диже и над Луном укочи… Она све блијеђа по…

НЕПРЕМОСТИВЕ РАЗЛИКЕ вратио сам се овамо крајем деведесетих све државе у којима сам живио су се расуле на дјелиће и…

ИЗАЗОВ Извадио сам посљедњу чисту плахту И прекрио небо. Уочио сам незатегнут крај стратосфере. Постојала је могућност да у прљавом…

Испио је вино наискап, а онда, и даље омамљен, слушао како златни пехар бачен са највише куле удара о камен…

ДВАДЕСЕТПРВИ Надам се да ме чујеш У име ње Њега Њих Обраћам се Теби. Непотпуни Изнутра Извана Преостаје нежива интеракција…

Помало свега помало близине и свега има када га има када није широк и хладан замах небеса када се моје…

На стадиону или (први) Промашај Била сам у четвртом средње, он мало прије мене. Тада сам експериментисала са фризуром, имала…

МОРНАР И ПАС У приморском крају прочуо се глас о ноћном морнару што га прати пас Док заједно плове таласима…