Данијел Поповић: Жал
Ко зна који по реду дан се спрема да издахне. Љетна запара је мало попустила, сунце се спрема на починак.…
Ко зна који по реду дан се спрема да издахне. Љетна запара је мало попустила, сунце се спрема на починак.…
Свака ствар коју додирнем, одзвања одсутношћу, опомиње ме да је прашина и да оца могу вратити само путујући у скровиште…
Алекса Вилић: ЧЕКАЊЕ седела сам сама на клупи за недостижно у даљини сам виђала плаво не тако често колико сам…
БОЉЕ ЈЕ ЖИВЕТИ Морам са собом престати да носим нотес и оловку. То је потреба да људе и тренутке преводим…
Није смешно. Иако почиње и завршава се као стари виц. Кепец и џин уђу у бар и наруче пиво… Али…
Мој стриц Јово, првоборац, КНОЈ, ОЗНА, НКВД школа, касније УДБА, потпуковник исте… Београд… – Гдје је онај мој брат бандит?…
ВАЛ Тихо… сад пучина маршира, невидивим ходом очекује се тајни час чак и звезде стрепе над свесветом водом пред валовима…
Негде између гигантске балерине и галије Риђобрадог налазио се каубојски салон – лимена вестерн конструкција у боји дрвета, пуна масивних,…
ЈАМЕ Остају овдје смртни синови Да роваре и труну Збијени у уске удубине, Мемљиви, вјерни на камену. Вашу причу сада…
На стадиону или (први) Промашај Била сам у четвртом средње, он мало прије мене. Тада сам експериментисала са фризуром, имала…